Razlike između halogenih, ksenonskih, led i laserskih svetala
Sigurno ste primetili da, kada vozite noću, ne izgledaju sva svetla na automobilima isto. Pojedina su žućkasta, pojedina beličasta, a pojedina čak imaju plavičast odsjaj. Pritom, neka svetla sijaju jače u odnosu na druga. Faktori koji utiču na ovakve različitosti automobilskih svetala jesu starost automobila, budući da savremeni automobili uglavnom poseduju jača svetla u odnosu na svoje starije ekvivalente, i, što je najbitnije, tehnologija za izradu sijalica i sočiva. Upravo su različite tehnologije, odnosno automobilska svetla koja nastaju njihovom primenom, tema ovog članka.
Boja i jačina svetlosti automobilskih farova zavisi od tehnologije izrade sijalica i sočiva, ali i od starosti vozila.
Halogena svetla
Halogena sijalica napravljena je od staklenog omotača, otpornog na visoke temperature, gasa koji je obično kombinacija argona i azota, i sijaličnog vlakna s volframom. Da bi proizvela svetlo, halogena sijalica prima struju iz akumulatora, zagrevajući se do temperature od 2.500 °C, kada počinje da svetli.
Halogena svetla trenutno su najpopularnija opcija u automobilskoj industriji, a razlozi za ovo su njihovi jednostavnost i dobar odnos cene i kvaliteta. Naime, halogena sijalica ima vek trajanja od oko 1.000 sati u normalnim uslovima, a trošak zamene je niži u odnosu na onaj koji zahteva zamena sijalica za druge tipove automobilskih svetala.
Osim jednostavnosti i dobrog odnosa cene i kvaliteta, halogene sijalice krasi i praktičnost, budući da se mogu pronaći u različitim veličinama, što ih čini pogodnim za većinu modela automobila.
Bez obzira na to koliko su halogena svetla popularan izbor za vozače, sve više automobilskih kompanija ih koristi kao rezervnu opciju. Razlozi za ovo su sledeći...
Vek trajanja halogene sijalice uglavnom se završava onda kada volfram ispari iz sijaličnog vlakna, gomilajući se na staklenom omotaču i prouzrokujući pucanje sijaličnog vlakna koje, kao posledica toga, postaje nefunkcionalno. Još veći problem je taj što, prilikom prikupljanja i emitovanja svetlosti, halogena sijalica proizvodi velike količine toplote, što dovodi do povećane potrošnje električne energije.
Osetljivost halogenih sijalica na različite supstance predstavlja dodatni problem. Primera radi, prilikom njihove zamene, nikako se ne preporučuje dodirivanje kvarcnog staklenog omotača rezervne sijalice golim rukama, budući da se mast s prstiju lepi za njega, prouzrokujući nejednako zagrevanje sijalice i skraćivanje njenog veka trajanja. Umesto toga, za zamenu halogene sijalice na automobilu, koristite čistu krpu kojom ćete uhvatiti njen stakleni omotač.
Ksenonska svetla
Sam naziv ksenonskih svetala proističe iz toga da se sijalice za ovaj tip svetala pune ksenonom (gasom), zahvaljujući kome proizvode, za njih karakterističnu, beličastu svetlost. Budući da se struja sprovodi kroz ovaj gas, a da nema metalnog sijaličnog vlakna koje bi se zagrejalo i izgorelo, ksenonske sijalice obično traju duže od halogenih.
Automobili s ksenonskim svetlima moraju da budu opremljeni mehanizmom (prskalicom) za pranje. Ovo je zbog toga što pojave, kao što su prljavština ili prašina, mogu da rasprše svetlo koje emituju ksenonske sijalice i tako zaslepe druge vozače na putu.
Osim već navedenog podatka da ksenonska svetla traju duže u odnosu na halogena (oko 2.000 sati u normalnim uslovima), ona proizvode i jače svetlo, što je od izuzetne važnosti, kada je noćna vožnja u pitanju, budući da pozitivno utiče na vašu bezbednost. Naime, ako uzmemo u obzir da, kada vozite brzinom od oko 110 do 115 kilometara na sat, prelazite distancu od čak 32 metra po sekundi, onda vam je jasno da povećana vidljivost koju pružaju ksenonska svetla može da predstavlja razliku između pravovremenog kočenja i saobraćajne nesreće.
Ne samo da ksenonska svetla sijaju jače, već i proizvode ravnomernije svetlo u odnosu na halogena, što ograničava raspršavanje odsjaja, a samim tim i „prigušen“ pregled stanja na putu. Ovo može biti od izuzetne važnosti ako živite u mestu s velikom frekvencijom pešaka ili biciklista koji u svakom trenutku mogu da izlete ispred vas, te vam „čist“ pogled na put može pomoći da ih uočite na vreme.
Najveća mana kseonskih svetala jeste njihova kompleksnost, budući da zahtevaju sofisticiranije, a samim tim i skuplje delove u odnosu na obična, halogena svetla. To dalje podrazumeva da i njihova zamena, u slučaju oštećenja, košta više.
Manji razlog za zabrinutost vlasnika automobila s ksenonskim svetlima predstavlja njihov sistem za pranje, koji uglavnom funkcioniše automatski i koji se aktivira kada prvi put upotrebite prskalice za šoferšajbnu ili nakon svakih nekoliko puta. Ovo može da ima za posledicu prekomerno prskanje vode na „šoferku“, što nije na odmet imati na umu ako ste ponosni vlasnik kabrioleta ili ako prolazite pored pešaka kojima ta vrsta „osveženja“ verovatno nije potrebna.
Treba istaći i da je ksenonskim svetlima potrebno nekoliko sekundi da počnu da sijaju punim sjajem.
LED svetla
Princip po kojem LED svetla rade nije lako objasniti, ali ukratko, njihov rad zasnovan je na konstantnom protoku elektrona kroz poluprovodnik. LED sijalice mogu biti različitih oblika i mogu da emituju svetlost u različitim temperaturnim bojama, što je uvek naznačeno u kelvinima. Hladne su na dodir i ne sadrže toksične elemente, kao što su olovo, živa ili kadmijum.
LED svetla postaju sve popularnija opcija za automobile zbog toga što podrazumevaju primenu tehnologije koja zahteva neuporedivo manje energije, odnosno koja funkcioniše preko dioda koje emituju svetlo. Naime, njihovim sijalicama potreban je niži napon za funkcionisanje u odnosu na standardne halogene sijalice, zbog čega troše i do 10 puta manje električne energije. Ovo je ujedno i razlog zbog koga pojedini hibridni automobili (npr. Toyota Prius), kod kojih struja igra ključnu ulogu, koriste LED tehnologiju, i to ne samo za farove.
Drugi razlog zbog koga LED svetla preuzimaju primat nad konkurencijom jeste taj što, zahvaljujući svojim omanjim dimenzijama, mogu da budu napravljena u praktično bilo kom obliku i u bilo kojoj veličini. Naravno, ovo, osim što omogućava usklađenost s različitim modelima automobila, dizajnerima pruža mogućnost za fleksibilnost i kreativnost, što doprinosi atraktivnijem izgledu vozila.
LED svetla proizvode jače osvetljenje od halogenih svetala i toplije osvetljenje od ksenonskih svetala. Štaviše, ona pružaju mogućnost automatskog podešavanja nivoa svetlosti u toku same vožnje, kao što je, npr. nivo svetlosti za urbanu ili vožnju po auto-putu, što umanjuje mogućnost zaslepljivanja vozača čiji automobili vam dolaze u susret.
Premda LED sijalice ne emituju toplotu dok svetle, kao što to čine halogene sijalice, ipak proizvode određenu količinu toplote na dnu emitera prilikom prolaska struje, što izlaže riziku susedne sklopove i kablove.
Ovo je ujedno i razlog zbog koga LED svetla zahtevaju prisustvo sistema za hlađenje. Nažalost, sistemi za hlađenje nalaze se u motornom prostoru, što otežava održavanje adekvatne temperature, a što dalje otežava i poskupljuje primenu LED svetala u automobilima.
Laserska svetla
Laserska svetla predstavljaju rezultat tehnologije u razvoju i funkcionišu tako što koriste, kako sam naziv kaže, lasere za osvetljavanje puta. Kako je BMW objasnio, njegov laserski sistem funkcionisaće preko tri plava lasera, pozicionirana na zadnjoj strani sklopa fara, koji su upereni ka skupu sitnih ogledala koja fokusiraju energiju na mali objektiv s fosforskim plinom.
Kada dođe u kontakt s laserskim zracima, ova supstanca stvara svetlo bele boje koje usmerava ka prednjoj strani sklopa fara. Iz navedenog proizilazi da su laserska svetla zapravo rezultat tehnologije zasnovane na stvaranju svetlosti fosforom, a ne laserom.
Lasrsko svetlo može biti i do 1.000 puta jače od svetla proizvedenog LED tehnologijom, a sve to uz upotrebu svega 2/3 napona. Samim tim, laserska svetla mogu da osvetle distancu duplo dužu od one koju mogu da osvetle LED svetla.
Zahvaljujući prethodno navedenom fosfornom plinu, temperatura boje laserskog svetla veoma je bliska boji temperature prirodnog dnevnog svetla. Dimenzije laserskih svetala dovoljno su male da omogućavaju fleksibilnost prilikom dizajna.
Osim činjenice da je BMW istakao da će, bar u početnoj fazi, tehnologija laserskih svetala biti primenljiva samo u slučaju upotrebe dugih svetala, cena iste biće visoka, što ne mora da predstavlja problem za vozače koji mogu da priušte kupovinu automobila, kao što su BMW ili Audi.
Laserska svetla zahtevaju hlađenje, budući da stvaraju više toplote u odnosu na svoje LED ekvivalente.
ZAKLJUČAK
Kao i u slučaju većine stvari, kada je u pitanju automobilska industrija, odabir svetala za vašeg limenog ljubimca zavisiće od brojnih faktora, kao što su model automobila koji vozite, lične preference i, naravno, budžet koji imate na raspolaganju.
Za ugradnju bilo kog tipa svetala koja nisu fabrički predviđena, obavezno se raspitajte o uslovima za prolazak na tehničkom pregledu.
Pre nego što se odlučite za ugradnju bilo kog od navedenih tipova svetala, dobro se raspitajte oko aktuelnih zakona u vezi s istim, odnosno oko mogućnosti dobijanja atesta.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan. OBAVEZNO pogledajte još sadržaja koji preporučujemo u nastavku, a za sva pitanja, nedoumice i predloge, budite slobodni da nas kontaktirate.
