Skip to content

Tjuniranje automobila: na šta morate biti spremni?

Šta podrazumeva tjuniranje?

Ne možemo sa sigurnošću odrediti momenat u istoriji kada se želja za modifikacijom automobila nastanila u svesti ljubitelja četvorotočkaša (što je verovatno bilo čim su točkovi prvog komercijalno dostupnog automobila “zaorali” gradsku prašinu), ali jedno je sigurno - ona je i dan danas vrlo prisutna i pokreće čitavu industriju proizvoda i usluga koji imaju za cilj da zadovolje našu iskonsku potrebu da se izdvojimo iz mase, da pokažemo da možemo bolje, da nas primete.

 

Tjuniranje automobila može se shvatiti na više načina u smislu domena prepravki. Za nekoga je tjuniranje promena parametara na čipu, za nekoga su to spojleri i ksenon svetla, za nekoga je to pravljenje trkačkog automobila. U osnovi, tjuniranje podrazumeva poboljšanje performansi automobila iz serijske proizvodnje koji je s fabričke trake sišao u istoj konfiguraciji kao i milioni istovetnih modela pre (i posle) njega. Zar fabrika ne može bolje - zapitaće se mnogi.

Uopšteno govoreći, automobili iz serijske proizvodnje napravljeni su u nekoj osnovnoj verziji koja podrazumeva da je njihov maksimum daleko od onoga što trenutno pružaju. Zašto? Zato što cilj nije da vam se ponudi auto koji ne možete ni da priuštite, niti da održavate. Svi napori proizvođača automobila usmereni su ka postizanju idealanog balansa, gde na jednom tasu imamo ekonomičnost, a na drugom perfrormanse. Upravo se tu otvara prostor za “budženje”.

Obavezno pročitajte i najčešće zablude u vezi s tjuningom automobila

 

 

Pre nego što zaronimo dublje u ovu temu, želimo da se zadržimo još malo na finansijskom momentu. Pored toga što ste spremni da izdvojite određenu svotu novca za usluge tjunera i nabavku novih delova, imajte u vidu da se isti ti delovi usled većeg opterećenja brže troše i habaju. Pored pomenute moguće potrošnje goriva, oštriji uslovi ekspolatacije vozila zahtevaće skraćenje svih servisnih intervala. Na vama je da napravite kalkulaciju koja vam odgovara.

Ko (vam) sve tjunira automobil?

Motivi, očekivanja, želje i mogućnosti su različiti od pojedinca do pojedinca. Isto tako postoje različiti nivoi složenosti i visina ulaganja u tjuniranje. U kontekstu ovog serijala tekstova o tjuniranju, naš zamišljeni čitalac nije samo jedan profil osobe. Naši čitaoci su i “gradski borci” i entuzijasti i trkači. Za svaki segment ovog serijala, nastojaćemo da napomenemo za koga je određeni nivo tjuniranja predviđen.

Kada govorimo o tome kome treba poveriti posao prepravke i unapređenja vašeg limenog ljubimca, jedna opcija su, naravno, fabrički ili ovlašćeni tjuneri. To je za naše uslove uglavnom dosta skupa varijanta, pa se većina odlučuje za prepravke u privatnom aranžmanu. Međutim, neretki su slučajevi kada su zbog nestručnosti ili pogrešnog proračuna privatnih tjunera nastajale strašne havarije, ispadali delovi, pucali motori…Tjuniranje je zahtevan i skup hobi. Može vas stajati vremena, novca, a u nekim ekstremnim situacijama kada se ne uradi pravilno - čak i života. Zato budite vrlo obazrivi i dobro se raspitajte o kvalifikacijama i iskustvu osobe kojoj planirate da poverite ovaj nimalo jednostavan zadatak.

 

Koji se automobili najčešće tjuniraju?

U principu, sve što ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a u novije vreme i elektronsku kontrolnu jedinicu, može da se tjunira. Za početak, napravićemo razliku između automobila koje pokreće elektronska kontrolna jedinica (ECU), odnosno računar, i onih koje pokreće “čista mehanika”, a koji pripadaju starijoj generaciji automobila. Oba tipa, naravno, mogu da se modifikuju, s tim da automobili  koji su sastavljeni isključivo iz mehaničkih elemenata zahtevaju složeniji pristup.

Kada je u pitanju tip agregata, prepravljati se mogu i dizel i benzinski motori. I dok se benzinski motori standardno tjuniraju, poslednjih godina smo na našim prostorima bili svedoci ozbiljnog povećanja u broju remapiranih “dizelaša” sa turbo motorima, iz prostog razloga jer se turbo motori lakše tjuniraju nego atmosferski. Međutim, mnogi dizelaši (naročito turbo) nastradali su od ruku majstora-amatera, koji su ili nestručno uradili mapiranje, ili su pak prenebregli činjenicu da postojeći delovi motora nisu mogli da podrže povećanu snagu, te da su morali biti zamenjeni za kvalitetnije.

Na globalnoj sceni je u proteklih desetak godina postojao ozbiiljan pokušaj velikog broja proizvođača da uđu u trkački svet preko dizel motora. Premda su jedno vreme bili dominantni, interesovanje za istim je dramatično opalo kada je konstrukcija benzinskih turbo motora dovedena na viši nivo od dizela.

Koji je prvi korak?

Najlakši, najjeftiniji, a samim tim i najpopularniji način da se poveća “konjaža” motora je takozvani “čip tjuning” (engl. chip tuning). Čip tjuning podrazumeva promenu parametara unutar same elektronske kontrolne jednicine putem računara, odnosno zamenu serijskih mapa novim mapama iz više klase. Povećanjem snage se iz ekonomičnog režima, koji je fabrika projektovala za taj automobil, prelazi u režim koji podrazumeva povećanu potrošnju, pa tako vlasnik vozila mora biti spreman na veće izdatke za gorivo. Štaviše, kod nekih automobila, poboljšanje snage motora može biti evidentno, pa je tako neophodno iz bezbednosnih razloga misliti na zamenu kočnica i na guma, što nadalje poskupljuje proces.

 

Iako je čip tjuning najjednostavniji način za “izvlačenje maksimalne konjaže” iz postojeće konfiguracije motora, to nažalost ne znači da će biti urađen kvalitetno. Nestručno čipovanje i piratske verzije mapa koje se često koriste bukvalno mogu dovesti do pucanja klipova, klipnjača pa i blokova motora. Zato je vrlo važno posao prepustiti profesionalcima.

Budući da se sva podešavanja odvijaju elektronski, čip tjuning ne podrazumeva otvaranje motora. Sledeći korak u tjuniranju bi podrazumevao promenu tehničkih karakteristika vozila.

Kako izgleda ceo proces?

Proces tjuniranja, logično, počinje povećanjem snage agregata i to intervencijama na polumotoru, glavi motora i elektronskoj kontrolnoj jedinici. Kažemo proces, jer svako ko želi da se upusti u ovu uzbudljivu avanturu, mora biti svestan da se tjuniranje ne radi parcijalno, te da su segmenti koji ga čine međusobno uslovljeni. Primera radi, kada povećavate snagu motora, potrebno je obratiti pažnju na vešanje i kočnice kako bi ceo sistem pravilno propratio veću brzinu kretanja i bolje performanse. Poželjno je takođe promeniti visinu automobila zbog lakšeg prolaska kroz krivinu. Potrebne su vam i gume koje će obezbediti bolji i bezbedniji kontakt sa podlogom pri većim brzinama i smanjiti ugibanje u krivinama. U skladu s većom snagom, moraju se obezbediti jače i kvalitetnije opruge i amortizeri. Sledeći nivo bi bio tjuniranje elemenata transmisije koji će povećanu snagu motora preko menjača i diferencijala optimalno preneti na točkove. Profesionalno tjuniranje podrazumeva i dodavanje bezbednosnih elementa, poput ojačavanja školjke i ugradnje kaveza, ali i ergonomskih sedišta i specijalnih pojaseva koji će povećati bezbednosne okvire i omogućiti vozaču da lakše podnese gravitacionu silu pri većem ubrzanju. I tako dalje…

Vežite pojas i pratite ovu sekciju jer ćemo u narednim mesecima posebnu pažnju posvetiti svakom od ovih segmenata.